Rubyn i Pas
Rubyn je otišla šetati Psa u Dvorištu.
Dvorište je zamislila kao šetnicu šumom, a i ponekad da se tu šeta kao model za torbice koje sama dizajnira. Već je nešto i nacrtala i osmislila.
A tada gledala je svježu zelenu travu.
Sjela je na mekanu travicu.
Pas je sjeo pored nje.
Legla se na travu. Pas se legao na travu do nje.
Onda:
Digla se i
Šetala je, pa je i on; Pas je šetao pored nje.
Onda je Rubyn
Skočila u Zrak, pa je i On; Pas skočio.
Onda mu je rekla ovako, sa smiješkom na licu i smijehom i radosti u svom glasu: Pas. Znaš. Znaš što.
A Pas ju je gledao s ? ? ? upitnikom u Očima kao da se pita Što će sada reći, Što sada slijedi.....Da da slušam.
Rubyn je nastavila: Dobro! 
Ovako Pas. Danas Te zovem Samo Pas. Ti si Zlatan Pas. Ti jako dobro sve učiš. Bravo!!!! Bravo!!! Bravo!!!!!!!
A Pas je onda radosno počeo skakati i lajati kao da sve potvrđuje i kazuje Da Da Da. Da ja sam najbolji Pas na Svijetu.
Pas je Rubyn pozorno gledao i slušao kao da joj lajanjem laje tj. govori ovako: Obožavam kako se ti radosno osjećaš. Tako se onda i ja dobro osjećam. Volim kako Tvoje Srce kuca. Boom Boom Boom radosno. Kao bubnjevi.
Rubyn se počela smijati tada i trčati dvorištem. A On ju je pratio u stopu.
Kao da se smiju i trče ZaJedno.
A Tata ih je gledao s prozora: Idem se šetati s njima. Ovo je tako zabavno i raduje me i nasmijava. Lete kao Dva Leptira po dvorištu i travi.
Mama: Hahahaah. Pas i Rubyn. Dva Leptira.....Idem i ja u šetnju.
Tata: Naravno. Odmah. Idemo. Odmah. Sada.
13
Velj
